Juha od ribica i povrća

Žena je jučer napravila odličnu juhu od fileta škarpine i povrća. Ostalo je za danas tako da nisam trebao kuhati juhu. Super. Barem sam tako mislio dok mališan nije otvorio frižider i povukao lonac s juhom na pod. Bio sam pol metra od njega ali nisam uspio spriječiti izlijevanje juhe iz lonca. Srećom radilo se o juhi a ne o nafti tako da nismo uzrokovali neku veću ekološku nesreću.

Dok sam iznenađeno razmišljao kako da reagiram moj mali je točno znao što treba napraviti. Uzviknuo je od sreće (vidio je grašak na podu), sagnuo se i počeo zobati grašak. Jedan po jedan. Dok je spretno pinceta hvatom uzimao graškiće i dalje nisam znao što da mu kažem. U dvije rečenice objasnio sam mu kako nam je to bila juha za ručak ali zato što je pala na pod moramo je baciti u smeće. Zatim sam otišao po krpu i pokupio juhu i njene ostatke s tepiha i pločica. Kad sam počeo čistiti mali me znatiželjno promatrao. Mislim da mu nije bilo jasno zašto i ja ne jedem graškiće s poda. Dok sam čistio još jednom sam mu objasnio kako ćemo to sve baciti jer je juha pala na pod. Nisam se osjećao niti ljuto niti živčano. Samo sam razmišljao kako mu što bolje prenijeti poruku da je ovakve stvari bolje izbjegavati.

Ne znam jel je upalilo, ali je za pet minuta ponovo otvorio frižider i počeo dizati poklopac od još jednog lonca s jučerašnjim ručkom (njoki u nekom super saftu). Pustio sam ga da diže ali sam bio spreman za hvatanje lonca po potrebi. Mali je dignuo poklopac i rekao: njam njam. Ti jarca, nekad mi je potrebno nacrtati da bi shvatio. Fakin je bio gladan. Bilo mi je žao kaj mu ne mogu ponuditi juhicu za jelo.

PS Kad malo bolje razmislim lonac s juhom je bio nespretno postavljen (na jednu plastičnu posudu) i zato ga je mali i srušio. Ima žena pravo, moram malo bolje spremati stvari u frižider.