Spavanje na biciklu

Već duže vremena planiram pisati o važnosti kvalitetnog upravljanja vremenom ali nikako da nađem vremena. Nisam ga niti sada pronašao tako da se neću ozbiljnije posvetiti toj temi nego ću je samo malo zagrebati po površini.

Danas smo bebač i ja išli biciklom na posao. Malcu je trebala minuta i pol da se opusti i slobodno počne jurcati kancelarijama. Od svih prisutnih osoba najviše se veselio Beloni (pas). Nakon preko sat vremena đuskanja, skakanja i istraživanja čeznutljivo je pogledao prema vratima i lagano zaplakao. Dao je znak da je umoran i da želi ići doma spavati. Na jedvite jade i uz pomoć kolega izanimirali smo ga da izdrži još dvadeset minuta, da završim što sam trebao, i napokon smo krenuli doma.

Nakon deset minuta vožnje biciklom glava mu je počela padati od umora. Nakon dvanaest minuta vožnje glava mu je pala od umora. Zaspao je u sjedalici na biciklu. Provjerio sam sigurnosni pojas i nategnuo ga najbolje što sam mogao. Usprkos tome glava bi mu povremeno pala na prsa i klimatala se amo tamo. Pažljivo sam izbjegavao hupsere i rupe te nakon pola sata vožnje došao doma. Odnio sam ga u kuću, skinuo ga u majicu kratkih rukava i ostavio spavati u krevet. Nije se niti pomaknuo.

Vratimo se upravljanju vremenom. Znao sam da ću danas ići na posao. Znao sam koliko ću na poslu potrošiti vremena. Da smo krenuli ranije izbjegnuo bi njegov umor na poslu i nezadovoljstvo što ne idemo doma. Izbjegnuli bi spavanje na biciklu i klimatanje glave.

Kvalitetno upravljanje vremenom može puno olakšati život i učiniti ga jednostavnijim i bezbrižnijim. No o tom drugom prilikom. Idem sada završiti ručak a kasnije ću potražiti informaciju smije li se voziti beba na biciklu ako spava.