Moj bebuška je pravi genijalac. Mali nema niti godinu dana a već svira gitaru. I to ne prstima- nego glavom. Istina bog, više je zvučalo kao da svira bubnjeve kada je iz kinderbeta skočio na gitaru. Jadan mali, glavom je drmno o sam rub žićanog instrumenta. Gitara je bila na krevetu pored kinderbeta. Srećom ne radi se o velikoj visinskoj razlici. Na čelu je razderao kožu i sad ima sitan ožiljak. Izgleda poput munje, ista kao što je ima Harry Potter. Tko zna, možda ćemo i našem sinu morati kupiti sovu za ljubimca i upisati ga u školu vještićarenja?
Vezano za skok na gitaru, bio sam prisutan. Vidio sam sve. Siguran sam da je jako boljelo. Mališan je zaplakao na sekundu i pogledao me suznim očima. Smirenim glasom sam mu objasnio što se dogodilo, pokazao sam mu rub gitare i mjesto s kojeg je skočio. Sve je to gledao u tišini, nešto prozborio, opipao rub gitare i nastavio s igrom. Mali meštre, svaka ti čast!
