Bacanje smeća

Kad se moj tata spremao odseliti od roditelja, brata i sestre zafrkavao ih je: Sad kad ja odem, tko će vam bacati smeće? Tata je bio zafrkant i muljator, tako da je svoju jedinu dužnost u kući, normalno, dizao u nebesa.

Jučer, naš dječak od godinu i par dana, pokupio je žuti post-it koji se našao na podu, odpuzao do kante smeća, podignuo se na noge i bacio post-it direktno u smeće. Žena i ja smo ga samo gledali. On je gledao u smeće. Za probu, pozvao sam ga i zamolio da baci maramicu u smeće. Primio je maramicu i spretno je bacio u smeće. Ozarena lica pokušao sam ponoviti pokus. Na podu sam našao kockicu starog kruha (na našem podu se mogu pronaći zaista zanimljive stvari) Dao sam mu kockicu kruha uz zamolbu da je baci u smeće. Pinceta hvatom primio je kruh, pogledao u njega i … pojeo ga. Tu mu nisam imao što prigovoriti jer je taj potez naučio od mene. Tek kad je otišao u drugu sobu izvadili smo post-it iz smeća. Nisam ni znao da ga imamo doma, valjda ga je izvukao iz neke ladice.

Danas smo par puta testirali da nešto baci u smeće i svaki put je s odličnim izvršio zadatak. Samo smo mu morali objasniti da ne vadi ono što baci u kantu. Nadam se da je shvatio. Ajde, evo, nakon nešto više od godine truda ima i neke koristi od mališana. Ako ništa drugo, imamo novu osobu zaduženu za bacanje smeća.