Čizma glavu čuva, šubara ju krasi

Moj mali ne voli nositi kape. Ili, iz drugog kuta gledano, moj mali jako voli skidati kape s glave. Muku smo mučili po ljetu. Stavi kapu, skidaj kapu. Ljeto prošlo došli novi izazovi. Zahladilo je. Izađemo neki dan van u kratku šetnju po kiši. Pripremio neki crven šešir s nama. Stavim mu na glavu, on ga skine. I tako par puta. Zatim je šešir bio odnesen snagom vjetra. Nakon trećeg podizanja šešira s poda odustao sam- šešir je bio mokar. Danas je bilo malo hladnije. Idemo mi u šetnju i pripremimo jednu bijelu toplu kapu, milina za glavu. Cap, nisam nabrojao do pet kapa je već bila skinuta s glave. Srećom, ova ima vezice koje možeš zavezati da ti kapa ne padne s glave. Ja držim jednu vezicu u ruci, tako da kad mali skine kapu ona ne padne na pod. Nakon kratke borbe odlučili smo kako mu valjda kapa ipak nije potrebna. Pustili smo malo ćelavu glavu nek bude izložena vremenskim nepogodama. Kad smo je probali stavit za pet minuta mali se nije bunio. Zna mali kad treba stavljati kapu na glavu. Nije bedast.

PS Ne jednom desila nam se pogreška u oblačenju bebonje. To se događalo na početku godine, kada je bilo hladno. Planirali smo izaći van na hladnoću. Prvo bi obukli bebača, zabundali ga a onda krenuli sebe oblačit. Desilo bi se da bi on uvijek počeo plakati prije nego što smo izašli van. Razlog- mali bi zakuhao dok smo se mi spremali. Kako to ide, dok se spremaš pa se uvijek nečeg sjetiš: Ah da, još samo ovo, još samo ono… i tako prođe 5 minuta a bebonja zabundan čeka izlazak na hladnoću.